Strana 13 od 20

Šta pomaže detetu, a šta ga koči #

Kroz godine smo pratili koja deca na kraju upišu školu koju su poželela. Nisu to uvek bila deca sa najboljim ocenama. Kod njih su se poklopila četiri faktora: motivacija, proaktivnost, rad od kuće i mirna glava na dan ispita.

Šta tražimo od deteta #

Deca ovo čuju i od nas na prvom času.

• Da dolazi na časove, a kad ne može, da iskoristi dodatni online čas ili snimak.
• Da radi domaći samostalno, ne uz pomoć druga ili ChatGPT-ja.
• Da pita kad ne razume, na času, posle časa ili porukom nastavnicima.
• Da poštuje nastavnike i drugu decu, i da ne ometa čas.
• Da se trudi. Ne da bude najbolje, nego da se trudi.

Šta tražimo od Vas #

Sve su to stvari koje se rade jednom ili povremeno.

• Na početku nam recite ono što nastavnici treba da znaju o detetu. Stidljivost, zdravstvene teškoće, disleksija, teško iskustvo, šta voli, čega se plaši. To su važne informacije za nastavnike.
• Napravite mesto za domaći u nedelji. U to vreme dete radi samostalno.
• Pratite mejl. Tamo stiže sve: podsetnici, izveštaji, materijali, pozivi.
• Javite nam se čim nešto ne štima. Mala stvar u novembru je lako rešiva. Ista stvar u aprilu više nije.
• Ako rata dođe u nezgodnom trenutku, javite se unapred. Dogovorićemo se.
• Poštovanje, u oba smera.

Motivacija #

Za početak je dovoljno malo motivacije. Motivacija sa kojom dete dođe (→ Za koju decu jesu ovakve pripreme?) dalje se gradi, i to je deo našeg posla. Svaki „aha“ trenutak, svaka lekcija koja se napokon razume i svaki test koji ide bolje od prošlog dodaju pomalo. Do proleća većina dece zna zašto dolazi.

Najviše koči kad dete u startu nije želelo da dođe. Iskustvo nam kaže da je to veća prepreka od slabog predznanja. Možemo da ga ohrabrimo, pokažemo mu da ume i uhvatimo svaki razlog da ga pohvalimo. To i radimo. Redovan dolazak i samostalan rad ostaju njegov deo posla.

Razgovarajte sa detetom pre upisa. Prisila slabo prolazi. Osmaci su u pubertetu, umeju da budu nezgodni, pa budite strpljivi.

Proaktivnost #

Proaktivno dete pita kad ne razume. Izađe na tablu i kad nije sigurno. Kad propusti čas, samo se seti da postoji dodatni online čas. Kad mu lekcija nije legla, traži snimak. Kad ni to ne pomogne, priđe nastavnici posle časa i kaže da nešto nije razumelo. Tako iz programa izvuče najviše, jer koristi sve prilike, ne samo prvu.

Ćutanje je najskuplja navika. Dete koje ne razume, a ne kaže, nosi tu prazninu kući, pa na sledeći čas, pa na ispit. Tu nam treba i Vaša pomoć. Ohrabrite ga da kaže nastavnicima, a ako neće, recite nam Vi.

Proaktivnost se uči. Na časovima podstičemo pitanja i greške i pozivamo decu pred tablu. Objašnjavamo im da je „ne razumem“ najkorisnija rečenica na času. Normalno je i poželjno ne znati i zatražiti pomoć.

Rad od kuće #

Ovo je faktor koji najviše razdvaja decu koja napreduju od dece koja stoje u mestu.

Čas je lekcija, kod kuće je trening. Ne možete da naučite tenis tako što samo gledate Đokovića, ni košarku tako što gledate Jokića. Morate da vežbate, trenirate, probate, radite. Ako se sveska od subote do subote ne otvori ni na 15 minuta, lekcija ispari, a to nijedan čas ne može da nadoknadi.

Na početku je dovoljno malo. Kako gradiva bude više, treba i više vremena. Srpski treba obnoviti, a zadatke iz matematike izvežbati. Snimak časa je tu kad zatreba.

Bez rada kod kuće napredak je spor, koliko god časova dete imalo. Kod kuće dete ima samo sebe, a to je upravo ono što ima i na završnom ispitu.

Mirna glava na dan ispita #

Spremamo se za ceo dan ispita, ne samo za pitanja. Dete može da zna sve, pa da baš tog dana izgubi poene zbog panike, žurbe ili blokirajuće treme. Zato testovi liče na pravi ispit, simulacije radimo više puta, a poslednji čas je o samom polaganju (→ Cele pripreme iz ugla deteta, Šta treba da znate o samoj maloj maturi).

Pritisak na dete retko donosi rezultate. „Moraš 18 poena“ je najčešći primer. Dete koje se plaši rezultata obično radi lošije. Isto važi za poređenje sa bratom, sestrom ili drugom iz razreda. Svako ima svoj start i svoj tempo.

Dete sa jakom tremom prepoznajemo i pružamo mu podršku. Podrška je opisana u delu „Psiholog, pedagog i radionice za roditelje“, a trema na samom ispitu u delu „Trema“.

Samopouzdanje i stidljivost #

Samopouzdanje se ne izgradi na jednom času, ni u jednom danu. Gradi se mesecima, korak po korak.

Kod dece sa slabijim predznanjem samopouzdanje raste kroz „aha“ trenutke. Neretko deca dođu sa „rupom u znanju“. Prođemo je iz osnova i neretko čujemo: „Aha, to je to? Pa to uopšte nije teško!“ Svaki takav trenutak jača samopouzdanje. Kad se nižu iz nedelje u nedelju, posle nekoliko meseci i samo dete vidi koliko je odmaklo i koliko zapravo može.

Deci koja znaju, ali ne veruju sebi, pokažemo crno na belo da znaju. Objašnjavamo im šta ih tačno čeka na ispitu i pokažemo da već rešavaju upravo takva pitanja. Tako radimo i na veri u sebe.

Samopouzdanje raste kad dete samo dođe do rešenja. Na času pokažemo da ume i može, uz našu pomoć. Onda ga postepeno puštamo da radi samo, kod kuće. Trenutak kad se to prvi put desi je ozbiljna motivacija i još jedan korak ka samopouzdanju.

Stidljive dece ima uvek i mi ih očekujemo. U grupni rad uvodimo ih postepeno, kroz razgovor, šalu i zajedničko rešavanje zadataka. Učimo ih da se ne plaše greške, jer je greška normalna. I mi grešimo, a baš greška pokazuje kako ko razmišlja i gde mu treba pomoć. Praksa nam kaže da se, uz redovne dolaske, većina dece vrlo brzo navikne na grupu.

„Nisam mislio da ću bolje uraditi matematiku od srpskog, ali matematika mi je bila nekako lakša. Nisam mislio da ću to reći. Hvala Vam od srca za ovih 6 meseci na pripremama. Dali ste mi nadu da mogu dobro da uradim čak i ako mi matematika nije jača strana.“

đak, generacija 2025/26

Realna očekivanja #

Deca po pravilu ne dolaze sa velikim očekivanjima od ispita. Očekivanja donosimo mi, odrasli, i dete ih vrlo dobro oseti.

Nijedne pripreme ne mogu da garantuju poene ni upis. Mi obećavamo rad, tri prilike za svaku lekciju i profesionalnu komunikaciju. Naši proseci su dobri, ali prosek nije Vaše dete.

Petica iz srpskog u školi ne znači 18 poena na ispitu. Ocena nije uvek merilo znanja. U nju ulazi i trud, i aktivnost na času, i odnos prema predmetu, pa petica ponekad stoji na tome više nego na gradivu.

Ispit to ne vidi; on traži samo znanje, i to pokazano na način koji se u školi ređe traži. Najbolji primer su pitanja razumevanja teksta. Taj deo ispita iz srpskog ne uči se kao gramatika ili teorija književnosti. Nema pravila, traži se tumačenje i sve zavisi od teksta koji se tog dana pojavi.

Bodovanje je nezgodno, jer jedan pogrešan odgovor od više ponuđenih ruši ceo zadatak.