Strana 18 od 20

Šta treba da znate o samoj maloj maturi

Kako izgleda završni ispit?

Mala matura, zvanično završni ispit, polaže se u junu, na kraju osmog razreda. Tri testa, tri dana zaredom. Prvog dana srpski (maternji) jezik, drugog dana matematika, trećeg dana izborni predmet.

Ove školske godine to su ponedeljak 14, utorak 15. i sreda 16. jun 2027. Datumi su zvanični, iz Pravilnika o kalendaru koji donosi Ministarstvo prosvete.

Svaki test počinje u 9.00 i traje 120 minuta, dakle do 11.00. Dete treba da bude u školi do 8.00.

Tog jutra je ispred škole gužva, jer svi osmaci dolaze u isto vreme. Roditelji ostaju ispred, a deca ulaze sama. Dežurni nastavnici ih prihvataju i raspoređuju po učionicama. Kako to tačno ide u njihovoj školi, saznaju unapred od odeljenjskog starešine.

Polaže se u sopstvenoj školi, u učionici, sa dežurnim nastavnicima koji nisu iz te škole. Svaki test ima 20 zadataka, u tri težine: osnovni, srednji i napredni nivo. Ne piše koji je koji.

Nose se đačka knjižica, pribor i voda. Overena đačka knjižica sa fotografijom i identifikacionom nalepnicom nosi se sva tri dana. Od pribora, grafitna olovka, gumica i plava hemijska. Za matematiku i lenjir, trougao i šestar. Voda ili osvežavajući napitak. Škola obezbeđuje plave hemijske svima, ali neka ima i svoju, kao rezervu.

Torbe, telefoni i satovi ostaju ispred učionice. Pre ulaska se odlažu torbe, telefoni, pametni satovi, kalkulatori, beleške, papiri, pernice i hrana. U klupi ostaju samo dozvoljeni pribor i voda. Dobro je da dete to zna unapred, da se tog jutra ne iznenadi zato što nešto mora da ostavi.

U učionici nema razgovora, prepisivanja ni ometanja drugih. Ko završi pre vremena, podigne ruku, sačeka dežurnog nastavnika, preda test i tiho izađe.

Učionica se ne sme napustiti u prvih 45 minuta, dakle ne pre 9.45, ni u poslednjih 15 minuta, kada je deci potrebna najveća koncentracija.

Izborni predmet se bira već u decembru osmog razreda. Dete se izjašnjava koji će od pet predmeta raditi kao treći test: biologiju, geografiju, istoriju, fiziku ili hemiju. Bira preko portala Moja srednja škola ili neposredno u školi.

Posle toga sledi provera i rok za ispravku, pa se izbor zaključava u proleće. Škola Vas o tome obaveštava, ali je dobro da na vreme razmišljate. Saveti za izbor predmeta su u poglavlju „Izborni predmeti“.

Gde deca gube poene

Na ovim greškama se poslednjih godina mnogo radi, i u školama i na pripremama. Ipak ih vredi znati. Sve se mogu svrstati u tri grupe.

1. Test se nepravilno popuni. Test se rešava grafitnom olovkom, a na kraju se odgovori prelaze hemijskom. Tu nastaju kiksevi. Dete zaboravi da neko pitanje pređe hemijskom, a ubeđeno je da je prešlo svih 20. Kružić samo dotakne, umesto da ga uredno oboji celog. Pritisne toliko da boja probije papir. Ili, najskuplja varijanta, oboji dva kružića tamo gde se traži jedan.

2. Vreme se loše rasporedi. Dete rešava grafitnom, proverava sto puta, i odjednom shvati da je za prelazak hemijskom ostalo desetak minuta. Panika na kraju ume da pokvari i ono što je dobro urađeno.

3. Nepažljivo se čita i žuri. Dete postavku zadatka „pročita napamet“, više iz konteksta nego pribrano i detaljno. Tako samo sebi sastavi pitanje koje niko nije postavio. Ili žuri da izađe čim prođe 45 minuta, pa ne iskoristi vreme da još jednom proveri svaki odgovor, od prvog do poslednjeg.

Vežbamo kako da se sve tri grupe grešaka izbegnu. Od prvog časa to radimo kroz testove, zadatke i samu obradu lekcija. Deca kroz ove situacije prođu i uživo, na probnom ispitu u martu, a poslednji čas iz svakog predmeta ceo je posvećen ovome.

Tu uče i taktiku, na primer kako da, kad nisu sigurna, eliminacijom svedu izbor na dva odgovora, pa imaju pola šanse umesto četvrtine.

Kako se test popunjava, pravilo po pravilo

Ovo je deo koji roditelji najčešće ne znaju, a košta najviše poena.

Zlatni standard je grafitna, pa provera, pa hemijska. Prvo se ceo test uradi grafitnom olovkom. Zatim se preostalo vreme obavezno iskoristi za proveru, a greška koja se uoči uredno se obriše gumicom. Tek na kraju se odgovor na svako pitanje pažljivo popuni ili podeblja plavom hemijskom.

Važnije je hemijskom podebljati ono što je već urađeno grafitnom, nego dalje proveravati odgovore. To pravilo važi kad ponestane vremena. Sve što ostane samo u grafitnoj vredi nula poena.

Trema

Srna izdahne i oblak treme beži

Trema je normalna. Ima je skoro svako, i mi je očekujemo.

Ono što je poznato, ne plaši. Zato od prvog časa testovi liče na pravi ispit, a simulacije na kraju priprema prolaze kroz svaki detalj dana polaganja. Ako je detetu trema veći problem, podrška je opisana u delu „Psiholog, pedagog i radionice za roditelje“.

Najviše pomaže da se kod kuće smanji fokus na rezultat. Razgovarajte sa detetom o tome šta je realno najbolje, a šta najgore što može da se desi, i recite mu da ni najgori ishod nije tragedija. Time skidate deo pritiska baš u trenutku kad je najveći.

Deci sa tremom je najvažniji osećaj da imaju dovoljno vremena. Njih često već sam pogled na test uznemiri, pa počnu da žure i greše. Zato je dobro da zajedno uradite jedan probni test kod kuće.

Tako dete samo vidi da su dva sata dovoljna i za to da se uplaši i za to da se smiri. Ima sasvim dovoljno vremena da pažljivo pročita zadatke, preskoči ono što deluje teško i vrati mu se kasnije, smirenije.

Dobro je unapred pronaći svoj način da se prekine panika. Nekome pomaže disanje, barem pet dubokih i sporih udaha i izdaha. Nekome da se na trenutak usredsredi na nešto konkretno oko sebe, boje koje vidi ili predmete u učionici, pa i da ih prosto broji.

Veče pre ispita dovoljno je da zajedno proverite četiri stvari. Da li je spremna đačka knjižica, da li su spremni pribor i flašica sa vodom, da li zna kada treba da bude u školi i da li zna da telefon i pametni sat ne smeju u učionicu. Bez učenja i bez suvišnih pitanja.

Ujutru lagan doručak, miran polazak, bar sat ranije pred školom i što manje saveta u poslednjem trenutku. Znamo, teško je ćutati. 🙂

„Posebno nam je značilo što se, pored znanja, radilo i na sigurnosti deteta i oslobađanju od treme pred završni ispit. Nastavnici su prepoznali individualne potrebe deteta i pomogli mu da napreduje i stekne samopouzdanje.“

mama, generacija 2025/26

Kako se boduje?

Na završnom ispitu se polažu tri testa: srpski jezik, matematika i izborni predmet. Na svakom se može osvojiti najviše 20 poena. Ti poeni se preračunavaju u bodove za upis:

Ostatak, najviše 60 bodova, nosi se iz škole. Računa se tako što se opšti uspeh sa kraja šestog, sedmog i osmog razreda, svaki zaokružen na dve decimale, sabere i pomnoži sa četiri. Đak sa prosekom 5,00 kroz sva tri razreda tako nosi punih 60 bodova, po 20 iz svakog razreda.

Ukupno, dakle, najviše 100 bodova, i po njima se pravi jedinstvena rang-lista za upis (→ Upis u srednje škole). Ko ima manje od 50 bodova, ne može da se rangira za gimnaziju ni za četvorogodišnju stručnu školu.

Jedan poen na testu iz srpskog ili matematike je 0,7 boda na rang-listi. Zvuči malo, ali o upisu u traženu školu ume da odluči i pola boda. Zato radimo i na greškama koje koštaju poen, ne samo na znanju.

Probni završni ispit

Probni završni ispit se polaže u školi, u martu, sva tri testa u dva dana. Ove generacije to je petak 19. i subota 20. mart 2027, i taj datum je zvaničan. Kalendar nastave pravimo tako da se naši časovi ne sudaraju sa probnim ispitom.

Satnica se objavljuje pred sam probni. Prošle godine je izgledala ovako: u petak popodne matematika, a u subotu ujutru srpski jezik, pa odmah za njim test iz izbornog predmeta.

Na probnom se dete prvi put sreće sa svime što ga čeka u junu. Vidi kako test izgleda, kako se popunjava list za odgovore i boje kružići, kada sme da izađe i kako da rasporedi vreme. Usput proveri dokle je stiglo sa znanjem, pa se vidi šta još treba da se doradi. Ono što je bilo nepoznato postane poznato i trema padne.

Kod nas ga posle preispitujemo, zadatak po zadatak.